Nesvakidašnji izazov – Dekor u vizantijskom stilu

Naš svaki novi klijent nova je avantura koja nas raduje i inspiriše. Ispunjenje nečije želje i zamisli ulazak je u novi, neistraženi svet boja, dekoracija, mirisa i ukusa, ideja i izazova, scenskih i kostimografskih rešenja, svetlosti i cveća. 

Posle svakog zahtevnog klijenta učini se da nemamo ništa novo da smišljamo, kreiramo i naučimo. Da nema „ništa novo pod Suncem“  i da smo videli i uradili skoro sve. Taman kada pomislimo da smo došli do horizonta, stigne nam klijent koji nas demantuje u našoj samoobmani: I to pravo, pravcato putešestvije kroz vreme. 

Engleska kompanija za organizaciju tematskih događaja u istorijskim epohama obratila nam se upitom da u roku od mesec dana u Beogradu organizujemo/dekorišemo banket u vizantijskom stilu za goste iz inostranstva. Zahtev prvi put dobijen, apsolutno nedokučiv i nejasan, upalio je crveni alarm koji je pozvao ceo tim na hitan sastanak. 

Vizantija kao pojam svima je bio poznat ali naziv nije govorio ništa konkretno. Okidač za kreativni proces bile su naše skoro identične asocijacije: udaljenost u vremenu i prostoru, misterija, zamagljеnost vidika, vanvremenski sjaj i raskoš. Od zajedničke asocijacije krenuli smo u stvaranje vizantijske priče. Istraživali smo čitali, listali studije i monografije. Čitavih mesec dana naš tim za dekoraciju osmišljava i sa klijentom dogovara svaki detalj dekora, tkanine, ukrasnih predmeta, escajga, osvetljenja, cvetnih i voćnih aranžmana. 

U svakodnevnoj komunikaciji na engleskom jeziku razrađujemo koncept korak po korak. Morali smo da potpuno razumemo namenu svakog komada dekora, te da sve naše ideje predstavimo klijentu bez gotovih rešenja jer ništa od zamišljenog nismo mogli da kupimo. Svaki komad dekora bio je skiciran, potom detaljno nacrtan, a onda i napravljen/nabavljen specijalno za ovu priliku. 

Izbor lokacije bio džoker u rukavu. Kraljevska palata unutar dvorskog kompleksa na Dedinju bila je pravo mesto koje nam je umnogome olakšalo ovako prezatevan posao. Dvorsko zdanje od belog kamena izgrađeno u srpsko-vizantijskom stilu obezbedilo je okruženje koje je, uz samo par neznatnih intervencija, postalo scena za raskošnu gozbu u stilu Istočnog Rimskog Carstva, kako se zapravo zvala hiljadugodišnja Vizantija. Kopije fresaka iz Visokih Dečana i Sopoćana u Svečanom holu Kraljevske palate podarile su nam skoro autentičnu atmosferu vizantijsko-pravoslavnog dvora u kojem se priređuje carska gozba za velikodostojnike i plemstvo. 

Sve prostorije koje su se koristile za banket pažljivo su ukrašene bogatim cvetnim arnažmanima nepravilnog, pomalo divljeg izgleda, nacinjeni od cveća koje se upotrebljavalo u Vizantiji za dekoraciju, poput ljiljana, dalija, hrizantema, ruža i raznih vrsta zelenila. Cveće u posudama postavljano je i u eksterijer, u bašti Belog dvora, na okruglim stolovima zastrtim teškim zlatnim tkaininama koje su u bogatim naborima padale po kamenom tlu. Posude sa voćem pune grožđa, raznih citrusa poput pomorandže i limuna, preko jabuka, nara i smokava i dodavale su raskoši same trpeze ali i ukupnoj estetici prostora u kojem se večera odvijala. Boje koje su dominirale na floralnim i voćnim aranžmanima bile su crvena, bordo, narandžasta, žuta, oker, donoseći sa sobom sublimirani utisak prisustva sunčeve svetlosti u prostoru. 

Dodatni efekat „Vizantije“ u eksterijeru ostvaren je izradom jedinstvene pagode sa baldahinom u zaltno-cinober kombinaciji, čestoj u vizantijskom svetu. Zlatna je bila metalna kosntrukcija pagode, dok je baldahin sašiven od gusto tkanog lanenog materijala u cinoberu, kombinovan sa jastučičima u boji starog zlata na klupama od kovanog gvožđa postavljenim unutar konstukcije.  

Trpeza je svojom estetikom pratila zadati koloritno-svetlosni efekat. Dekoracija stola, kao i koncipiranje jelovnika bili su prilika da se upoznamo sa visokom kulturom vizantijskog sveta u kojem je trpeza bila daleko više od stola, a poslužena hrana mnogo više od obroka. Ukrašavanje trpeze podrazumevalo je zastiranje stolova teškim lanenim, brokatnim i pamučnim stolnjacima koji su padali do poda, sa ranerima u zlatnim nijansama. Celom dužinom zlatnih nadstoljanka položen je jedinstveni cvetno-voćni aranžman koji je dao jedinstvenu punoću čitavom dekoru. Servis za obedovanje, ali naročito čaše i escajg nosili su izvesnu „težinu“ materijala kojom je dočarana starinska patina koja je bila neophodna za postizanje celokupnog utiska.  Svodovi Sobe šapata u kojoj je upriličena svečana večera, osvetljeni teškim petokrakim svećnjacima u zlatnom koloritu, svojim su magijskom ornamentikom savršeno upotpunili celokupan utisak da naš vizajntijski vremeplov uistinu radi.

Da smo još jednom uspeli da stvorimo čaroliju dokaz su reči zahvalnosti našeg klijenta, koje su stigle i dan posle i opet mesec dana nakon proslave, uverivši nas da je Arkadia tim dorastao svakom novom zadatku, čak i kada on izgleda teško izvodljiv u zadatim okolnostima.

Mesec dana danonoćnog rada, brdo pročitanog materijala, pregledanih slika, na desetine brifinga i konsultacija sa klijentom, prepiska na engleskom, deset ljudi u dvodnevnoj montaži čitavog dekora – vredelo je ovakvog putovanja kroz prohujalo vreme. Zarad budućih avantura.